Udruženje građana MOJ SOMBOR

Srpska čitaonica


 

Srpska čitaonica „Laza Kostić"

je kao druga u vascelom srpstvu osnovana 24.03.1845. od 72 zasnovatelja, ali i jedina koja je za svoje potrebe sagradila dom 13.12.1882. Iz niza njenih uglednika, izdvojili smo dvojicu: prvog i najkraće trajućeg predsednika protu Avrama Maksimovića, znalca jezika, od 1829. do 1845. katihetu Preparandije, pisca prve knjige o pčelarstvu u Srba, Novi pčelar, 1810. i niza drugih, poput „Travnika serbskog" leksikona biljaka, koje su, takođe, prethodile mnogim sličnim delima u Srba. I, svakako, u članstvu  najznamenitijeg Lazu Kostića, doktora prava, književnika, publicistu, filozofa, političara, diplomatu... koji je Čitaonicu vodio od 1901. do smrti 1910. godine, nakon koje ona godinu dana, u znak pijeteta, nije birala novog predsednika. 

 


 

Kuća je podignuta  usred varoši na najlepšem mestu, na ćošku dve ulice u arhitektonskom stilu eklektizma. Projektant Leopold Decer  i   graditelj bili su iz Budimpešte.Sprat je namenjen čitaonici , a prizemlje za lokale. Bogate fasadne dekoracije i stilskog enterijera, i za današnje vreme, sagrađena je  u kratkom roku, za  nešto više od šest meseci,  od 25. maja do 13. decembra 1882. godine.                                               

Arhitektura

 U kamen temeljac zdanja Čitaonice  uzidana je kutija od debelog stakla s zapisom i novčićima.   

 Temelj je osvetio Miloš Janković, zamenik prote. 

Tekst zapisa:                                                                     

„Somborska Srpska čitaonica zaključila je na svojoj sednici od 9 . maja 1882. god.br.35 da nazida za svoje potrebe ovu kuču.

Zidanjem je rukovodio Odbor i to: g.Justin Konjović predsednik, Jovan Jerasović upravitelj, Nikola Bugarski blagajnik, Nika Grujić perovođa, i članovi g.g Sima Bikar, Mladen Gergurov i Palika Bikar. Plan za kuću pravio je L.Decer, a zidao je Decer iz Budimpešte , isti je  t e godine zidao i varmeđu.

 Te godine vladao je Franja Josif I..

 Te godine zidano je pozorište.

 Bio je rat u Bosni I Hercegovini.

  Srbija je postala Kraljevina.

  Bilo je pomračenje sunca I pojavila se repata zvezda.

  U dunavu bila je s proleća tako voda mala ,da su kod Pakše ljudi suvom nogom Dunav pregazili.

  Te godine progonili su u Rusiji Čivute.

  Temelj je položen 25. maja 1882.godine.

Objekta je pravougaoni, širine 10 i dužine 40 metara, površine prizemlja i sprata oko 600 m2. Na ravnom krovu prema Čitaoničkoj  ulici bila  je letnja otvorena  terasa, koja  i danas postoji, ali nije u funkciji. Na uličnoj fasadi Iznad   pravouganih   otvora portala  izloga 1970. ozidani su lukovi, tako da je  objektu vraćena izvorna arhitektura. Sem svečane sale Čitaonica je imala prostoriju za bilijar, šah salu i biblioteku. Između dva rata u prizemlju  bila je poznata kafana „Beograd".Veće uređenje enterijera sprata, posebno svečane sale  za galeriju slika i  portreta  slikara Save Stojkova, obavljeno je 1997 i 1998. Projekat je uradio arhitekta Milan Stojkov, a nadzor vršio arhitekta Sima Jančić. Godine 2009. izvršena je   sanacija krova sa novim crepom i na krovnoj atici obnova ćiriličnog natpisa СРПСКА ЧИТАОНИЦА koii j bio  crne boje. Slova  su ponovo  ispisana  s pozlaćenom bojom, kao 1882, kada je objekat izgrađen. U    vremenina okupacja natpis je bio brisan. Natpis ponovo sija punim sjajem, dominira Trgom Sv.Đorđa i čitljiv je  sa velike udaljenosti. Prema potrebama sadašnjeg vremena, sprat je prepravkama, u izvesnoj meri izmenio originalnu osnovu i namenu prostorija. Objekat je proglašen za  kulturno dobro od velikog značaja i zakonom je zaštićen.

                                                                       Autori:Milan Vojnović I Sima Jančić