Udruženje građana MOJ SOMBOR

Bioskop Ernesta Bošnjaka


Deceniju nakon istorijske filmske projekcije braće Limijer, Luja i Ogista, kojom oni 28. decembra 1895. svet uvode u uzbuđujuću eru sedme umetnosti, čarolija čudesne celuloidne trake već osvaja i Somborce; u pozorišnom zdanju, poznatijim kafanama, a grade se i namenski prostori. Početkom Velikog rata, na Glavnom sokaku, Gašpar Trelč gradi „Narodni bioskop" koji će vremenom postati vodeći u gradu. Prepoznatljiv je i danas po dva lava koji će, priča kazuje, u Drugom ratu olakšati logoraške muke jednom Somborcu. Naime na prijemu u logor, rekavši da je iz Sombora, prisutni oficir ga upita po čemu je poznat taj bioskop. Kad on reče „po lavovima", stekao je njegovu naklonost i, svakako, sebi olakšao logoraške dane. Poslednje decenije minula veka bioskop je prestao sa radom, da bi srećom ponovo proradio pod imenom „Ernest Bošnjak" 


                                                  Arhitektura

 Posle prvog zidanog bioskopa „Arene" u Pariskoj ulici, ovo je drugi  namenski objekat, podignut u gradu  između 1914-1916. u stilu kasne secesije. Ulična fasada je asimetrična sa   širokim   ulaznim  portalom,  iznad koga je  masivni balkon lučne osnove, a  kod krova  je polukružni zabat. Time je ceo ovaj arhitektonski vertikalni fasadni  korpus  snažno je akcentiran. Na ulazu u zgradu kod stepenica  nalaze se dve veće figure lava koje su i prepoznatljivi simboli objekta. Izvorna fasada bila je bogate bojene secesijske dekoracije koja je kod obnove uklonjena, verovatno u vremenu „modernizacije" stare stilske arhitekture. Kod ajnforta od  originalne polukružne kapije, sačuvano  je samo nadsvetlo sa secesijskim vitražom. Enterijer bioskopa  je 2009. adaptiran i osavremljen.

 

Tekst: Milan Vojnović i Sima Jančić