Udruženje građana MOJ SOMBOR

Grašalkovićeva palata


GRAŠALKOVIĆEVA PALATA
je kamen temeljac dobila 24.7.1750. a ime po grofu Antonu Grašalkoviću (1693-1771), upravniku kraljevskih komorskih dobara, vlastelinu Baje i za dugo najznačajnijem visokom carskom činovniku Sombora koji je priveo kraju gradnju ovog zdanja 1763. davši mu današnji izgled i tadanju funkciju administrativnog centra planskog naseljavanja podunavskih Švaba na ove prostore i njihovog prolaznog karantina od druge polovine 18. veka. Anton Grašalković potiče porodice seoskih nadničara, koji će svojim sposobnostima i izuzetnim intelektom, pored već narečene funkcije, postati i predsednik kraljevskih dobara, tajni dvorski savetnik i čuvar krune, a uz sve to je dobio i naslednu plemićku titulu „grof od Đorakija". U Somboru je podigao i pivaru, koja je odavno prestala sa radom i čija je zgrada porušena.


Arhitektura

Prema somborskoj hronici fra Bone Mihaljevića polaganjem kamena temeljca 24.jula 1750. započeta je izgradnja monumentalne namenske spratne palate za administraciju, koja je završena 1763. Datum završetka 1763. upisan je na unutrašnjoj strani stepeništa, desno. Dugačko bočno krilo u Zmaj Jovinoj ulici dozidano 1891, kada je kompletna fasada dobila novi usaglašen ukras. Nije sigurnao da je sačuvana prvobitna fasada ili je ona kasnije obogaćena raznim dodacima koji se ne uklapaju baš u uobičajena stilska obeležja toga doba. Glavna fasada prema Trgu Sv.Trojstva i Ulici Cara Lazara ima relativno asimetrično rešenje. U prizemlju je široka lučna kapija ajnforta iznad koje je balkon sa masivnim konzolama i ogradom od kovanog gvožđa. Fasade su prekrivene plitkim horizontalnim fugama u malteru. Okviri prozora i kapije urađeni su sa malterisanim tesanicima rustične obrade, koji unose malo dinamike u strogu ortogonalnu kompoziciju fasade. Kao kulturno dobro od velikog značaja, stavljena je pod zaštitu Zakona o zaštiti spomenika kulture.


Tekst:Milan Vojnović i Sima Jančić