Udruženje građana MOJ SOMBOR

Kronić palata


KRONIĆ PALATA
jedno od najlepših ovdašnjih zdanja, je kao odraz svog bogatstva podigao advokat i zemljoposednik dr Stevan Kronić 1906. Palata i vlasnici će u krem somborskog društva stupiti sledeće godine svadbenim slavljem jedinice Miroslave i karlovačkog barona Vladimira Rajačića, u kome je kum bio pesnik Laza Kostić, stari svat Antonije-Tona Hadžić, predsednik Matice srpske, a činodejstvovao vladika bački Mitrofan. No, to je bio samo idiličan uvod u potonju porodičnu tragediju. Bogatstvo sticano mutnim radnjama, imalo je i takav kraj. Zemlja je prodata za namirenje dugova, a palatu je 1938. otkupio ugledni apotekar i hroničar somborski Đurica Antić, a nakon Drugog rata je poklonio državi.
Još
Bogatstvo dr Kronića, stečeno advokatskim uslugama, ali sve više i trgovinskim spekulacijama kojima je ojadio i ženinu rodbinu, činio je, pored već pomenute palate, i zemljišni posed od skoro 1.000 jutara sa prekrasanim letnjikovcem i bazenom okruženim bogatim arboretumom sadnica iz raznih krajeva sveta. No, časnog izlaza iz te situacije više nije bilo, iako je zet pokušao da izlaz nađe osnivanjem vaspitnog zavoda „Stefaneum" u za to adaptiranoj palati, ali bez uspeha, te očajni roditelji smiraj nađoše na Velikom pravoslavnom groblju.

Brak, s početka naše priče se ubrzo raspao, a ćerka Miroslava, napustivši grad, nakon izbivanja tri decenije, pred kraj života se u njega vratila, noseći u svim prilikama, leti i zimi, žutu bundu, po kojoj su je gradska deca prozvala „Žuta gospoja". Umno poremećena, skončala je u domu za nezbrinuta lica i sahranjena o trošku države. Bio je to tužan epilog priče o somborskoj porodici dr Stevana Kronića, visokih uzleta i tragičnog kraja.


Arhitektura

Projekat palate izradio je 1903. čuveni arhitekta Vladimir Nikolić, jedan od najtalentovanijih i najplodnijih arhitekata koji su stvarali na tlu Vojvodine. Predpostavlja se da je projektovao i zdanje Preparandije. Građena je u vremenu od 1907. do 1914. godne. Objekat je slobodnostojeći, nalazi se na uglu tri ulice. Sastoji se od, suterena, visokog prizemlja i sprata. Sve tri fasade su orijentisane prema ulici i postavljene na regulacionu linjiu. Glavna fasada sa ulice Venca Živojina Mišića je bogato osmišljena i strogo simetrična. Na spratu iznad lučnog ulaza u prizemlju, nalazi se balkon koji počiva na masivnim volutasto uobličenim konzolama. Prozorski otvori u parternoj zoni su pravougaonog oblika, na spratu se polukržno završavaju, sa parapetima od balustrada. Prozori pri uglovima fasade u obe etaže izvedeni su u vidu bifora. Bifora je prozor iz dva dela razdvojen stubom. Uglovi palate snažno naglašavaju kružni oblici erkera sa po tri izdužena prozora, između kojih su jonski pilastri. Erkeri su nadkriveni lukovičastim kupolama sa po tri otvora u vidu okulusa. Krov iznad centralnog dela rešen je u vidu visoke pseudomansarde pokrivene eternitom koji se završava metalnom ogradom. Mansarda je oblik krova sa velikim nagibom koji je najviše primenjivao u Parizu francuski arhitekta Mansard. Fasada Kronića palate, sa svojim pretencioznim izgledom i raskošnim dekorativnim elementima oslikava epohu istorijskih stilova u kojoj je eklekticizam sa svojim slobodnim kombinovanjem različitih stilskih elemenata bio jedan od dominantnih arhitektonskih pristupa na ovoj zgradi. Enterijer palate ima raznorodni stilski koncept i takođe je bogato dekorisan sa štuko ornamentikom. Na gipsanoj dekoraciji radili su umetnici iz Italije. Svojim eklektičnim stilskim izrazom predstavlja jednu od poslednjih raskošnih palata podignutih u ovom duhu u vojvođanskim gradovima. Ona je jedna od najinteresantnijih dela rezidencijalne arhitekture u Vojvodini. Palata je postala važan urbani reper grada deo kolektivne memorije ovdašnje populacije i neka vrsta je simbola ovog dela grada. Vremenom menjala je namenu i vlasnika. Projekat namene za internat učenika potpisao je 1933. gradski građevinski inženjer Đorđe Ivkov.

Tekst: Milan Vojnović i Sima Jančić