Udruženje građana MOJ SOMBOR

Singerova palata


SINGEROVA PALATA
je prozvana po znamenitom fotografu koji je svoju foto radnju u ovo zdanje uselio 30-tih godina minula veka. No, znano je da se on ovim poslom bavio daleko ranije, na razmeđi vekova, jer je 1939. fotoizložbom obeležio 50-tu godišnjicu rada, a zabeleženo je i da se još 1911. preporučuje da u „velikom tiražu" izradi portrete pesnika Laze Kostića, preminulog prethodne godine. Iako je u prizemlju ove impozantne građevine, između dva velika rata, bilo i značajnijih firmi poput trgovine tekstilom „Dajč i Polaček", te u to vreme poznata kafana „Beograd", a nakon Drugog rata „Mala robna kuća" preduzeća „Panonija", ovo zdanje i danas nosi naziv prvobitnog majstora fotografije Singera koji je na njegovom krovu podigao karakterističnu mansardu za razvijanje filmova.


Arhitektura


Kako je zapisao hroničar fra Brne Mihaljević, u tursko vreme na ovom mestu nalazila se jedna od šest somborskih džamija. Zgrada je sagrađena 1912. po projektu arhitekata Janski Bele i Siveši Tibora u mađarskoj varijanti stila secesije sa ukrasima u stilizovanom folkoru i zoomorfnim elementima. Jedina je kuća na glavnoj ulici s potkrovljem. Nalazi se u blokovskom uličnom nizu između dva objekta, izrazito niske Bećinove jednospratnice, jedne od najstarijih kuća na glavnoj ulici i trospratne stambeno - poslovne zgrade iz vremena socijalitičke izgradnje. Fasada je simetrične kompozicije u prizemlju s masivnim polukružnim stubovima i na krovu u centralnom delu, s visokim i dominantnim prozorom u trouglastoj drvenoj konstrukciji. Na stubovima umesto kapitela su plitki pužoliki geometrijski ukrasi. Podignuta je u istom stilu kada i palata čuvene somborske porodice Konjović. Secesija je bila poslednji originalni arhitektonski stil iz prošlosti, koji je prestao da se primenjuje posle Prvog svetskog rata. Dogradnjom prizemnog aneksa u dvorišnom delu, prodajni prostor je proširen za robnu kuću, prvu u Somboru. Adaptacija enterijera robne kuće izvedena je 1970. prema projektu arhitekte Sime Jančića. Na fasadi iznad izloga sačuvan je veliki natpis "ROBNA KUĆA". Nakon izgradnje robne kuće "Beograd" na Trgu Sv.Đorđa 1969, somborcima je poznatija pod imenom "Stara robna kuća". Objekat je sačuvao originalnu maltersku plastiku.

Tekst: Milan Vojnović i Sima Jančić