Udruženje građana MOJ SOMBOR

Škola NIKOLA VUKIČEVIĆ


 

ŠKOLA „NIKOLA VUKIĆEVIĆ"

Ugledni Somborci, braća Mihajlović, temelje zakladu „Julijaneum", imena rano preminule Đokine jedinice Julijane, udate Konjović, namerni da se na mestu njihove porodične kuće izgradi, potpuno opremljena, srpska veroispovedna Škola, imena: „Nika i Đoka Mihajlović srpskom narodu", a preostala sredstva usmeriše u brojne dobrotvorne svrhe. Škola je dovršena 1903, kada je pod imenom svojih ktitora krenula u službu vaspitanja i obrazovanja somborske mladeži, vođena prvim upraviteljem Nikolom Vukićević, koji je do tada pola veka vodio i Preparandiju somborsku. Škola ime utemeljivača nosi do kraja Drugog rata, kratko potom je imena „Vežbaonica", a 1953. dobija današnji naziv. Više od 13 decenija je pohode potonji velikani i putevima života, pronose slavu Škole u kojoj su dobili prve obrazovne, vaspitne i životne pouke.    

 

 


 

Arhitektura

 

Prvobitna prizemna zgrada škole izgrađena je krajem XIX veka. Godine  1937.    nadzidan  je sprat,  zadržavši istu organizaciju fasade i stilske dekorativne elemente prizemlja. Nadziđivanje je urađeno tako, da je nekadašnji krovni venac postao kordonski ( horizontalna profilacija na fasadi koja deli prizemlje od sprata). Na  spratu su replicirani pravougaoni  prozori u profilisnom okviru od maltera  i ostali ukrasi prizemlja. Središnji rizalit (ispad)   u kome je kapija, ima na krovu trougaoni timpanon  (trouglasti zabat grčkog hrama). Fasada je u stilu kasnog bidermajera ( stil oblikovan u nemačkim zemljama u XIX veku), simetrično  organizovana, a fasadno platno je fugama podeljeno na horizontalne trake. Objekat je sačuvao karakteristike poslednje rekonstrukcije.

 Tekst: Milan Vojnović i Sima Jančić                                                                                                                                         

                                                                                                                                Još:

Za prvog direktora je postavljen Erne Žuljević, rudarski inženjer, dotadanji profesor somborske Gimnazije, koji je prokopao prvi arteski bunar u Somboru 1890. U školi se, uz mađarski, učio nemački i francuski jezik, zatim opšti predmeti: knjigovodstvo, računovodstvo i blagajničko poslovanje, posebno  interesantno je što se predavala i stenografija, a škola je bila naročito uvažavana i poznata po dobrim stenografima, koje je obučavao prof. Ferenc Sevald. Među tadanjim đacima se izuzetno isticao Pal Velenrajter, koji se služio srpskom, mađarskom i nemačkom stenografijom, potonji profesor arheologije, dobar znalac jezika koji je radio u Istorijskom arhivu Grada, davši mu veliki doprinos brojnim prevodima. Nastava je u početku trajala  tri, potom četiri godine uz uslov da su učenici prethodno položili malu maturu. Đaci su bili mađarske, nemačke, jevrejske, a kasnije i srpske i bunjevačke nacionalnosti.

 Tekst: Milan Vojnović