Udruženje građana MOJ SOMBOR

Česma - arteski bunar na Trgu Sv.Đorđa


 

ČESMA (ARTESKI BUNAR) NA TRGU SV. ĐORĐA

Od svih događaja u gradu s kraja 19. veka, jedna novina je dugo vreme ostala njegova odrednica: kopanje arteskog bunara pred Gradskom kućom. Naime, rudarski inženjer Bela Žigmond je sa Magistratom o tome sklopio ugovor i kopanje je krenulo 1887, ali su prve količine vode bile male i nekvalitetne. Išlo se sve do 393m, ali većeg pomaka nije bilo. No, uvideli su da je najizdašniji izvor bio na 248m. te su bušotinu zatrpali do tog nivoa, odakle su Somborci 3.2.1890. dobili odgovarajuću vodu. Bunar je, s pravom, od građana prihvaćen kao velika civilizacijska tekovina, koja je u značajnoj meri unapredila kvalitet života ovdanjeg življa jer Sombor još od najranijih vremena nije imao dobru pijaću vodu. Pa, kada se to sa ovim bunarom napokon dogodilo, uzavrele emocije Somboraca su učinile da su ga i u pesmu, „U tom Somboru", utkali. 

 

 


 

                                               Nova česma

Kako prvi arteski bunar u gradu ne bi ostao samo u sećanju i  u  čuvenoj pesmi zidarskog majstora Blaška Markovića, na istoj lokaciji, posle dilema da li treba podignuti česmu, fontanu ili  spomenik kralju Aleksandru I Karađorđeviću,  odlučeno je   da se izvede samo  deo projektovanog  ansambla česme , odnosno  stub česme. U novoj tehnici  i  skulpturalnom obliku stuba, kompletan projekat česme sa ogradom i podom nižim od okolnog trotoara u reminiscenciji na stari   bunar  uradio je  arhitekta Sima Jančić. Nova  česma  podignuta je 2011. godine. Radove je izvela kamenorezačka radnja „Hordoši" iz Bezdana.    

 Tekst:Milan Vojnović i Sima Jančić                                                                                              

                                                     Još:

Vremenom je u gradu iskopano 35 arteskih bunara, sa kojima se rodilo i novo zanimanje; vodari iliti sakadžije, nazvani po buradima, odnosno sakama, za raznošenje pitke u crvenim i vode za pranje u zelenim buradima, te je svaki sakadžija bio obavezan da ima po dva bureta do 600 litara. Tako je to potrajalo sve do februara 1972. kada Sanko Milutinović domaćicama poslednji put raznese vodu i sa sakama i tim zanimanjem somborskim sokacima odjezdi u legendu. Ali, još znatno pre ovog događaja, prvi arteski bunar je, pola veka služeći somborskom građanstvu, 1939. godine zatrpan, a tek koji metar dalje podignut je spomenik Kralju Aleksandru Karađorđeviću, vrstan umetnički rad Antuna Augustinčića, koji je 21.7.1940. otkriven na velikoj svečanosti koju je, kao prvi radio prenos takvog događaja, prenosio legendarni reporter Radivoje Marković.

 

Tekst:Milan Vojnović