Udruženje građana MOJ SOMBOR

Вељко Петровић


 

ВЕЉКО ПЕТРОВИЋ рођен је у Сомбору 1884, а преминуо је у Београду 1976, где је и сахрањен. У Сомбору је завршио основну школу и гимназију. У Будимпешти је дипломирао правне науке. У Београду је живео од 1911. до краја живота. Био је ратни дописник у Првом балканском рату и добровољац у Првом светском рату. Био је начелник Министарства просвете, председник књижевне задруге у Београду и Матице српске у Новом Саду од 1953. до 1956, а, затим, њен доживотни почасни председник, дугогодишњи управник Народног музеја у Београду. Године 1924. постаје дописни члан, а 1936. редован члан Српске академије наука. Био је новинар, књижевник, историчар уметности, енциклопедист. Допринео је обнови родољубиве поезије. Објавио је највећи број приповедака у нас (око 240), а најпознатија му је и антологијска „Буња". Доминантно место му је Сомбор и назива га Раванград. Кроз његове ликове и мотиве слика основне карактеристике војвођанског друштва. Добио је савезне награде владе ФНРЈ и Савеза књижевника Југославије.Његово име носи једна од најпрестижнијих награда за приповедачки опус „Вељкова голубица".  У Сомбору je становао у Николе Вукићевића 18, a у Београду у Теодора Драјзера 32 о којој вили брине Кућа легата.